Uz kanonske spise postoji i veliki broj komentara na njih te drugih tekstova raznih budističkih autoriteta (filozofa, mistika itd.) kroz povijest.
2. Postoji vreme i mesto za sve - iako se čini lakše požurivati stvari nego ih pustiti da se same dogode kada za to carry outđe vreme, to nije način. Sve što se treba dogoditi, dogodiće se kada za to budeš spreman. Što više požuruješ stvari, napravieš više grešaka.
Šta se onda događa tokom procesa kojim nesvesno postaje svesno? Biće bolje da, odgovarajući na ovo pitanje, nađemo i novu formulaciju za nj. Uopšte ne postoji »svest«, niti postoji »nesvesnost«. Postoje stupnjevi svesnog i nesvesnog, te bi naše pitanje trebalo da glasi: šta se događa kad postanem svestan onog čega ranije nisam bio svestan?
Zen učenici su polagali zavet da su spremni da smrtno stradaju od ruke svog učitelja.[sixteen] U zen pričama je zabeležen najmanje jedan slučaj ubistva "učiteljskim" štapom. Ekido je bio posebno surov učitelj.
Potpuna nepovezanost dovodi ga na granicu ludila. Dok se u onoj meri u kojoj je životinja — najviše boji smrti, kao čovek najviše se plaši potpune usamljenosti. Ovaj strah (a ne strah od škopljenja kako to pretpostavlja Frojd) delotvorni je činilac koji ne dozvoljava svest o zabranjenim osećanjima i mislima.
Po Frojdovoj koncepciji, osvešćivanje nesvesnog imalo je ograničenu funkciju pre svega zato što se pretpostavljalo da se nesvesno uglavnom sastoji od potisnutih, nagonskih želja, nespojivih sa civilizovanim životom. Frojd se bavio pojedinim nagonskim željama (kao što su rodoskrvni porivi, strah od škopljenja, zavist zbog nemanja penisa itd.) uz pretpostavku da je u životu dotičnog pojedinca svest o njima bila potisnuta.
Korejski Seon pak nasuprot tome smatra da je pretpostavljanje nekog zadanog odgovora u suprotnosti sa svrhom i smislom koana kao sredstva nadilaženja intelektualno-verbalnog kompleksa. Budući smatra da je koan takvo sredstvo, a ne odgovoriva intelektualna vježba, ne smatra da ima razloga mijenjati koane i da se kroz to napreduje već najčešće isti koan koristi za meditacijsku praksu tijekom čitavog života, kako da bi se postiglo inicijalno buđenje, tako i da bi se kasnije produbljivala praksa.
Tokom vekova theravāda je bila dominantna religija na Šri Lanki, Burmi i Tajlandu, a danas u svetu se broj theravāda budista kreće preko a hundred miliona. U poslednjih nekoliko decenija theravāda je počela da svoj koren more info hvata i na Zapadu — prvenstveno u Evropi i u unhappy.
To su: direktno zapažanje i izravno logičko zaključivanje. Kao vjerodostojni izvori spoznaje ne priznaju se metafizička objava, autoritet, indirektno logičko zaključivanje i analogija.
Štaviše, u budističkim spisima Buda upravo insistira na ovakvom, empirijskom, pristupu i neoslanjanju na slepo verovanje njegovim rečima. Od budiste se očekuje da sve izloženo ne prihvata samo na osnovu vere u istinitost, već se insistira na aktivnom preispitivanju učenja kroz lično iskustvo i analizu tog iskustva jer je, prema Budi, to jedini način da se dođe do istinskog znanja i samim time do oslobođenja od patnje.
Zen učenje je s jedne strane ukorenjeno u mahajani, naročito učenju o budinskoj prirodi, a s druge strane je to povratak samoj srži budističkog učenja i iskustvu budnosti. Pod kineskim uticajem, zen je izjednačio dhjanu (meditaciju) s prađnom (mudrošću) i smatrao je da im je obema mesto u svakodnevnim poslovima.
Mahajana se razvila kao grupa škola koje se mogu razvrstati u dve glavne kulturne i lingvističke kategorije: tibeto-mongolska i sino-japanska. Teravada budizam je bio konzistentniji; Professionalširio se bez značajnijih promena iz Indije na Šri Lanku, a odatle na jugoistok Azije.[11]
Prema zen predaji, udarci su često imali snagu argumenta. Jednog učenika, koji je govorio da "ništa ne postoji", rinzai učitelj Dokuon je, "ćutke pušeći lulu", iznenada odalamio štapom kako bi mu dokazao da greši.
Otuda svaki sačuvan govor (sutta) počinje formulom: Evam me sutam – “Ovako sam čuo”. Ovo učenje prenošeno je unutar monaške zajednice putem dobro utvrđene usmene tradicije. Tek oko one hundred. pre n.e. su Tipitaku prvi place zabeležili u pismenoj formi i to na Šri Lanki sinšaleški monasi-pisari.